ПУСТИТЕ ИХ,

БОЉЕ ДА СУ

У БЛАЈБУРГУ

НЕГО НА ДРИНИ

Блајбург је био и прошао. Аустријанци мало пазили да Хрвати не продају и не носају усташке сувенире и реликвије. Црнила је било много. Достатно. Или је то, можда, само због контралихта.

Углавном, хрватственост се опћенито витаминизирала, послије Мостолома и Пленковићевих једночиники за које још није јасно да ли су копија Карамаркових или Милановићевих. Или му се иза брда ваља Агронадер.

Опћег сам и доброутемељеног мишљења да Хрватској треба Блајбург. Да против њега не треба протестирати са стране. И показивати повијесне удиљне комплексе, завист или какву љубомору.

И ред је да Хрватска рехабилитира и слави Усташтво.

Ништа друго, убједљивије, европскије, и јадније, није продуковала у посљедњих сто година.

У Комунизму, и Самоуправљању, нису се баш показали.

И то се наставља. Ријека ће им узети наслов у фудбалу. А Папа зајебава Госпу која дан раније шаље есемесове о својим новим Uјавама. Добро, то је још увијек друга Географска Област.

Цијела операција Распада Југославије припремљена је и изведена на идеолошким, културственим и крволочним елементима Усташтва.

Била је то једна већа и сувременија копија Независне Државе Хрватске.

С једнаком укљуџбом муслимана а још већом искљуџбом Срба.

Српска Јавност стално заборавља покличе из Зајбурга, Шаховница На Дрини.

А то је значило Ниједног Србина До Дрине.

У ту сврху се везиване Шаховнице и Љиљануше, заставе двају слободарских покрета, сурадника из СР2 и сурадника Фирера Хићлије.

У тој борби против истребљења, и за Опстанак, Срби су овдје чинили злочине. И нека су.

Ниједан злочин није велики против Идеологије Шаховнице На Дрини.

Појединачне злочине и дивљаштва не убрајам у то. За то судови имају аритметику.

Али тражим да и други не скривају своје.

Не морају да им суде.

Да би Срби, у Српској, и Република Српска, знали шта их је чекало у Великој Репризи Јасеновца, НДХ и Усташа Блајбурга, шта се крило из изријека Шаховница На Дрини, Хрватска треба да слави Блајбург.

А ми треба да објашњавамо младима, о чему се ради, о чему се радило и о чему може да се ради убудуће.

Јер све идеологије, чак и комунистичка, изумиру, али противсрпска крвожедна, никад не изумире.